);
Pročitajte narodne poslovice ludbreškog kraja koje je tijekom života prikupljala Marija Winter

Pročitajte narodne poslovice ludbreškog kraja koje je tijekom života prikupljala Marija Winter

Na današnji dan prije 110 godina rođena je Marija Winter, učiteljica, povjesničarka i prva ludbreška kroničarka.

Marija Winter rođena je u Črnoglavcu, kraj Ludbrega. U rodnom kraju završava osnovnu i građansku školu nakon koje putuje u Sarajevo na školovanje u žensku učiteljsku školu pri Zavodu Sv. Josipa. Diplomu stječe 1935. godine, a godinu dana kasnije počinje raditi kao učiteljica u Tuzli, zatim Sarajevu te Breškama. Četiri godine nakon stjecanja diplome polaže i državni stručni ispit.

U to vrijeme započinje Drugi svjetski rat te Marija seli u Legrad gdje radi sve do 1943. godine. Odlučno se suprotstavlja nasilnoj mađarizaciji i fašizaciji, te i dalje predaje na tada zabranjenom hrvatskom jeziku. Pritisci nsu na nju zbog toga bili sve jači, štoviše, kada joj je život došao u pitanje, odlučila se vratiti svojoj obitelji u ludbreški kraj.

Od 1943. do 1945. godine radi u školi u Hrženici nakon čega se vraća u Ludbreg i zapošljava u školi u Slokovcu. Radila je i u školama u Sesvetama Ludbreškim i Poljancu. Umirovljuje se 1967. godine kao učiteljica u Slokovcu, u tada područnoj školi Osnovne škole „Dragice Kancijan”, današnje OŠ Ludbreg.

Pored učiteljskog poziva u sklopu kojeg je organizirala brojne općeobrazovne tečajeve i predavanja, aktivno je bila uključena i u kulturno-umjetnički rad. Osnovala je i vodila dramske i ostale kulturno-umjetničke sekcije za koje je napisala brojne igrokaze na kajkavštini. Sudjelovala je i u radu folklorne skupine u Sesvetama Ludbreškim te poticala žene na kreativnost. I sama se bavila slikarstvom. Bila je član Udruženja amatera likovne umjetnosti sjeverne Hrvatske.

Diletantska grupa omladine Sesvete, folklorna grupa 1958. godine
Diletantska grupa omladine Sesvete, folklorna grupa 1958. godine

Bila je osobni svjedok mnogih ludbreških zbivanja.

Nakon odlaska u mirovinu počinje prikupljati povijesnu građu o našem kraju, spomenice naših škola i crkvenih župa, fotografije, razglednice i sjećanja građana na temelju kojih piše brojne tekstove o povijesti Ludbrega i okolice. Objavljuje ih u časopisu Kaj, Kajkavskom kalendatu, Podravskom zborniku, Podravskim zvonicima, monografiji „Ludbreg”, Župi Sveti Đurđ, Ludbreškom listu te na Radio Ludbregu. O Ludbregu i Ludbreškoj Podravini nitko nije napisao više tekstova od Marije Winter.

Bila je suradnik Gradskog muzeja u Varaždinu, Arheološkog muzeja u Zagrebu, Muzeja grada Koprivnica, povjerenica Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture za područje Ludbrega te članica Matice Hrvatske.

Marija Winter umrla je 1. listopada 1989. godine. Iza sebe ostavila je ispisanih dvadesetak bilježnica rukopisa, hrpu fotografija i ostalog materijala o povijesti Ludbrega kojej je prepustila prof. dr. Dragutinu Feletaru. On je zajedno s prof. Hrvojem Petrićem priredio dio građe za tisak. Nastale su dvije knjige pod naslovom „Iz povijesti Ludbrega i okolice” koje su tiskane povodom 10-te godišnjice smrti autorice u nakladništvu Grada Ludbrega i Nakladne kuće „Dr. Feletar”.

U njenoj bogatoj ostavštini ostali su i igrokazi koji su objavljeni 2012. godine u izdavaštvu Pučkog otvorenog učilišta „Dragutin Novak” Ludbreg (danas Centar za kulturu i informiranje „Dragutin Novak”) zajedno s fotografijama i crtežima koje je prikupila i nacrtala.

Djelić duga Mariji Winter vratila je i ludbreška knjižnica koja ju je uvrstila u jednu od edicija „Ludbreške razglednice”, te Grad Ludbreg koji joj je posvetio ulicu.

Ovom prilikom objavljujemo narodne poslovice ludbreškog kraja koje je Marija Winter prikupila tijekom svog života. Neke su objavljene u ranijim radovima, a neke donosimo po prvi put.

  1. Ftič je stvoreni za letenje, čovek za delo.

  2. Ftič se pozna po perju, a čovek po pajdašu.

  3. Ftopil bi ga v žlici vode.

  4. Glediš kak miš s posej.

  5. Glediš kak vrag z maslenke.

  6. Gori mu pod petami.

  7. Gosto bit – retko sit.

  8. Hiravo prase najbole cvili.

  9. Hiža ima četiri vogle, gazda ne sme niti jenoga pozabiti.

  10. Hodi sim kaj te zdignem.

  11. Hudo vreme, vrag se ženi.

  12. Hudomu pesu se najbole meknuti.

  13. I bi gospodari kak psi mesari.

  14. I dobromu mužikašu more počiti žica.

  15. I od bedaka se da nekaj nafčiti.

  16. I pesa poštuju radi gazde.

  17. Ide kak po loju.

  18. Ide mu po žnori.

  19. Ide po vodu čez vodu.

  20. Ima duge prste.

  21. Ima ga na rovašu.

  22. Ima ga rada kak koza noža.

  23. Ima ga v žepu.

  24. Ima jezika kak krava repa.

  25. Imam brige kak vušivi.

  26. Išče delo, a Boga moli da ga ne najde.

  27. Izbirača dobi obrisača.

  28. Jaj si ga svetu, dok budu soci golobradci, popi pravdaši, dok budu železni ftiči po zraku letali (staro proročanstvo).

  29. Jaki su biti.

  30. Jedamput zlo, i nigdar već dobro.

  31. Jeden cucek, drugi pes (cucek = pas).

  32. Jeden za groš, drugi za pet krajceri (groš = 5 krajceri, stari novac).

  33. Jena žlica sama ne ruži.

  34. Jemput je bil f Pešti pesji sejem, pak nigdar već.

  35. Jeno dete, jeno prase (razmaženi jedinac).

  36. Jeno zlo nigdar ne dojde samo.

  37. Kaj je na stolu, je ponuđeno.

  38. Kaj je preveč, niti s kruhom neje dobro.

  39. Kaj je sođeno, neje zgubleno.

  40. Kaj mačka zmaci, se v slamu beži.

  41. Kaj mu oči vidiju, ruke ne ostavljaju.

  42. Kaj neje rođeno, neje lubleno.

  43. Kaj sam, morti, z bikom kuruzinje jel?

  44. Kaj se cifraš kak kraljica?!

  45. Kaj se med poseje zmeša, svinje ga pojeju.

  46. Kaj se nemre, ne mora se, makar sekire curele.

  47. Kaj v srcu, to i na jeziku.

  48. Kaj voda odvleče, nešće najde, kaj ogenj zeme, zanavek je zgubljeno.

  49. Kak bu, bu, nekak već bu.

  50. Kak da bi na gosku vodu zlejal, tak mu je nagodil.

  51. Kak je, da je, s te kože nikam.

  52. Kak si prestreš, tak buš spal.

  53. Kak stara vrana kvarče, tak mlada za njom.

  54. Kakvi smo, da smo, svoji smo.

  55. Kam krava, tam i tele.

  56. Kam veter z vehom tam dečko z verom.

  57. Kam vrag ne dospe, tam babu pošle.

  58. Kćer odvleče, a sin dovleče k hiži njuša (miraz).

  59. Kesna deca, rani glad. (stari otec nije v stanju priskrbeti kaj treba).

  60. Kesna grmlovina, rani glad.

  61. Koj ima sveca za strica, se v nebo dosmica.

  62. Koj je prvi, njegova je divojka.

  63. Koj konj bole vleče, bole ga biju.

  64. Koj lojtru drži, tak je krif kak i on koj krade.

  65. Koj ne zna za šalu, nek nejde med ljude.

  66. Koj reskera profitera.

  67. Koj se med poseje zmeša, svinje ga pojeju.

  68. Koj se s pesom igra, mora botu pripraviti.

  69. Koj se v koga zateleba, misli da je anđel z neba.

  70. Koj se z voki pajdaši, mora ž njimi tuliti.

  71. Koj voda odvleče nešče najde, kaj ogenj zeme, zanavek je zgubleno.

  72. Koj z botom pozdravlja, z drogom (kolcem) mu odgovaraju.

  73. Koj zna, te i ima.

  74. Kolo sreće se okreće.

  75. Komu Bog daje, niti sveci mu ne zemu.

  76. Komu Bog, tomu i si sveci.

  77. Komu je skopec pomogel. Tomu bu i toča i mraz.

  78. Kosa i žena se ne posuđuje.

  79. Krade Bogu dane, a gazdi peneze (leni težak).

  80. Krava na lampe (usta) doji.

  81. Krava se hrani senom i šrotom, a ne z botom.

  82. Kravica, mamica.

  83. Krčma, karte i kurva – sigurna propast.

  84. Krivi i pravi, nemre se biti.

  85. Kruh i kaput najbolši pajdaši za put.

  86. Kud sonce greje i kruh rodi.

  87. Kumi se zdaleka, a ženi se zbliza!

  88. Kurva i tat nemaju od sveta srama, nit od Boga straha.

  89. Kurva pošteni ženi ne veruje.

  90. Kvarka kak vrana, grize kak vuš.

  91. Lasi mu rastu od straha.

  92. Lefko je govoriti o postu, dok je želudec pun.

  93. Lefko se s tuđom starkom (stražnjicom) po snegu smicati.

  94. Lene sluge, gusti gazdi, hudi gazdi, gosti sluge.

  95. Leni dale hodi, skopi (škrtac) više troši.

  96. Leni kak jazavec.

  97. Leni kak krava.

  98. Lepo popeva, samo ga je grdo čuti.

  99. Lepo vrani dok je pri mami.

  100. Leta su tu, samo pameti ga nega.

  101. Leže je raniti, nego lečiti.

  102. Leže jeden otec prehrani dvanaest dece, nego oni si skupa njega v starosti.

  103. Lonec po čuvanju traje.

  104. Lopov poštenomu ne veruje.

  105. Lopov zna kak se more čoveka žednoga čez vodu prepelati.

  106. Lubav ide črez želodec.

  107. Mala deca mala briga, velka deca velka briga.

  108. Mali bogec velka bota.

  109. Mali ftič velki krič.

  110. Mali trček kola prehitava.

  111. Med vranami treba kvarkati, med voki tuliti.

  112. Meni niti v žep, niti z žepa.

  113. Meštirija ne norija.

  114. Mokro leto zeme dva komade kruha, a sušno samo jednoga.

  115. Molec najeda opravu, a žalost srce.

  116. Moraš je veliki gospodin, ali je Nemreš još vekši.

  117. Muči ga kak vrag grešnu dušu.

  118. Muž je lopov dok je bor zeleni (govorila su gospoda). Gospona ne greh fkaniti (govorili su muži) – se kaj ima nagulil je na naši koži.

  119. Muž kak pož, žena kak gora – i još je on jakši.

  120. Najpredi štalica, onda kravica.

  121. Namerila se kosa na brus.

  122. Ne paše saka čižma na saku nogu.

  123. Ne vjeruj psu, niti snu!

  124. Nega glada dok je kruha i trsova juha.

  125. Nega ognja bez bukovih drva, niti lubavi kak je bila prva.

  126. Neje dan tak dugi da ga ne bi noć zastigla.

  127. Neje hiža tesna dok neje družina besna.

  128. Neje srečen koj puno ima, nego on koj je z malim zadovolen.

  129. Nesložna braća, propala kuća.

  130. Nit je dobra kuga, niti nagla smrt.

  131. Niti maček ne valja bez straha.

  132. Niti vrag nije tak črn kak je namaljani.

  133. Norca se ne smeti delati niti z grbavoga dreva v šumi.

  134. Novo sito se na klin nameče, a staro se po koti pomeče.

  135. Od svinje i skuporitnjaka (škrca) po smrti hasna.

  136. On se češe (grebe) kojega srbi.

  137. On viče čija hiža gori.

  138. Pamet navek prekesno dojde.

  139. Penzija je najbolša služba.

  140. Pes ne zna plavati tak dugo dok mu voda ne zaleje vuha.

  141. Pes po pesjem, maček po mačkinjem.

  142. Pes pri jelu, a čovek fnedelu oče imeti mera.

  143. Pes si se zaliže.

  144. Pesma ista, samo su se mužikaši zmenili.

  145. Pomiluj sirotu na svoju sramotu.

  146. Popareni (ofureni) cucek (pas) i dežđa se boji.

  147. Pošten čovek se nemre zmisliti kaj lopov more napraviti.

  148. Potmajen kak pes.

  149. Pri puni flaši, puno pajdaši (drugova).

  150. Puno bab, kilavo dete.

  151. Puno reči, malo hasne (koristi).

  152. Pusti kokoš v jarek, ona se sloga hapi (dohvati).

  153. Reč mu teče kak voda.

  154. Retka sejatva, tenka žetva.

  155. Riba od glave smrdi.

  156. Saka rit dojde na šekret.

  157. Saki hudi (zao) sam po sebi sudi.

  158. Saki je sam sebi najlepši, isto tak je saki z jene strane bedasti.

  159. Saki osel na svoj posel.

  160. Saki svoju vreču sam v melin nosi.

  161. Saki zna najbole de ga srbi.

  162. Sako zlo za jeno dobro.

  163. Sakomu svecu prsti k sebi stojiju.

  164. Se kaj ima v riti prelo mora iti na delo.

  165. Sila grade ruši.

  166. Sita vrana gladi ne veruje.

  167. Skopi (škrtac) više troši, leni dale hodi.

  168. Slatki kak med.

  169. Slažu se kak maček i pes.

  170. Spi kak zajec, grize kak cucek.

  171. Srameči bogec praznu torbu nosi.

  172. Srdit kak kačec.

  173. Stari muž, mlada žena, gusta deca.

  174. Sused je najvekša rodbina.

  175. Tak je spameten da čuje kak trava raste.

  176. Tat se navečer obuva, a vjutro zuva.

  177. Teško onomu kojemu jezik preteče pamet.

  178. Teško voku konjsku smrt čekati.

  179. Ti se drži komenka (domaćega ognjišta), pak ne zna za te spomenka.

  180. Tiha voda brega gloda.

  181. To ti je on koji se navečer obuva, a v jutro se zuva.

  182. Tu nega ni vere ni mere.

  183. V jedem selu se groziju, a v drugem se ne bojiju.

  184. V jeni krčmi ne trebaju dva dudaši, niti pri hiži dva gazdi.

  185. V ružu je cilal, v drek je pogodil.

  186. Vino popeva, rakija razbija.

  187. Vjutro srdit na se, polne na celi svet.

  188. Vleče se kak megla.

  189. Vreden kak čmela.

  190. Vu svoji luknji i jazavec je sodec.

  191. Z bedaste luknje bedasti veter puše.

  192. Za bedake nigdar gladi.

  193. Zakaj kokoš ima klešča? Zato da nejde z rukom v ogenj.

  194. Zakaj mu zdižeš repa?

  195. Zbirač dobi obrisač.

  196. Zdrava kvočka koja dočka.

  197. Zet i sneha moraju se obrnuti po hiži, ar se hiža po nji se bu.

  198. Zet, sneha i kapelan imaju imendan na četrdeset mučenika.

  199. Zetu je rud navek obrnjeni na put.

  200. Zlatni večer, poscano jutro.

  201. Zlo ne treba zvati, ono i samo dojde.

  202. Zmazani kak prasec.

  203. Zvuna svetec, znutra prokletec.

  204. Žena drži tri vogle hiže, muž samo jenoga i te mu se klima.

  205. Žofki kak čemer.

Izvor: Muzej grada Ludbrega

error: Sadržaj je zaštićen !!
Skip to content